ARTIST SPOOTLIGHT
-'NEMANJA STANOJČIĆ'-
U okviru umetničkog segmenta Belgrade Art Showa-a, 'ARTIST SPOOTLIGHT', sa velikom čašću i zadovoljstvom intervjuisan je Nemanja Stanojčić, grafički dizajner i umetnik, sa kojim uspešno sarađujemo na polju grafičkog dizajna.
BELGRADE ART SHOW: Zdravo Nemanja, čime se ti baviš?
Nemanja Stanojčić: Zdravo!
Trenutno se, kao i većina ljudi ovde bavim preživljavanjem i u tišini planiram bekstvo.
Inače sam učio i diplomirao grafički dizajn i vizuelne komunikacije, pa freelanciram na tom polju i bavim se svakom vrstom kreativnog rada koji me ispunjava- od slikanja i fotografije, do videa i pisanja...
BELGRADE ART SHOW: Saradjuješ sa Belgrade Art Show-om već dugo, i iz te divne saradnje stvorena su tri fenomenalna cover-a za ovaj festival koja su pobrojala reči hvale od strane publike i samih umetnika.. Odakle inspiracija?
Nemanja Stanojčić: Inspiracija za covere? Ideja je bila da vizuelna rešenja prate temu šoua, a da imaju drugačiji dizajnerski pristup i time je svaki od 3 covera sebi obezbedio drugačiju atmosferu i drugačiji vizuelni doživljaj. Dakle, tema je već postojala pa i nije bilo previše dileme.
BELGRADE ART SHOW: Nemanja kojom umetnošću se još bavite?
Nemanja Stanojčić: "Umetnik" mi je oduvek zvučalo pomalo pretenciozno... S druge strane, iako sam studirao grafički dizajn, nikada nisam baš najbolje razumeo zajednicu dizajnera, samim tim što postoji gomila ljudi koji znaju da upale PC i urade nešto u Photoshopu ili Illustratoru i oni se nazivaju dizajnerima, što je opet OK- shvatam da se mladi ljudi traže, naročito razumem to što traže način kako da zarade. Opet, ovi koji su se školovali za to, makar većina njih se prečesto poistovećuje sa svojim zvanjem i samim tim sebi nameće granice šta se sme a šta ne, otprilike odmah znaš i gde izlaže, i koje događaje posećuju, s kim se druže (i zašto), koju vrstu muzike slušaju...- zato što tako treba.
Diskusija o našoj dizajnerskoj sceni mi je smešna- postoji nekoliko "stolova" za veće projekte, gde se odlučuje ko je podoban, a ko ne, ko ne odgovara jer je "isuviše dobar ili prekvalifikovan" ili suprotno, i ko se savija preko tog stola... Mali procenat dizajnera uspe da se zaposli u nekoj pravoj dizajnerskoj firmi, a opet i te firme ih plaćaju nedovoljno, neproprocijalno količini posla. Mi ostali smo na nivou statističke greške, prepušteni smo sebi i kokičarenju.
Ustvari gomila nas, školovanih grafičkih dizajnera radi za bedne pare po nekim podrumima, štamparijama ili od kuće, a tek modni dizajn i revije koje se prikazuju, a u stvarnosti i ne postoje kao brandovi, ti komadi se mogu kupiti eventualno putem Limunda ili Facebooka i to je to- nepostojeće!
Niko ne ulaže u kulturu, ne postoji novac za tu vrstu proizvodnje i produkcije, a opet i potencijalni konzumenti grcaju u nemaštini i kreditima, pa smo tako dobili salatu pseudoumetnika, prave kulturne potrebe kod većine stanovništva ne postoje. Umetnost i kultura su postali luksuz.
''Ja se, kao što sam već rekao bavim grafičkim dizajnom i svakom vrstom kreativnog rada koji me ispunjava, bilo da je to (modna) fotografija, video, slikanje ili pisanje.''
''I usput se nadam da ću se možda uklopiti negde.''
BELGRADE ART SHOW: Vaša inspiracija u umetnosti je?
Nemanja Stanojčić: Svakodnevni događaji, oni kojima prisustvujem i oni o kojima (ne)rado slušam, ljudi i njihove životne priče i često ono što u životu teško podnosim, istorija- opšta i lična iz koja proizađe neka naknadna pamet, bes ili momenat melanholije.
BELGRADE ART SHOW: Motivi za pisanje?
Nemanja Stanojčić: Trenutno- "međuvreme", vremenska kapsula u kojoj smo zarobljeni, nemogućnost emocija između dvoje ljudi u društvu koje je potpuno atrofiralo ali kao takvo nastavlja da postoji, pokušaji i varijacije na temu života u takvom okruženju, ljubav i druge bolesti.
BELGRADE ART SHOW: O čemu se radi u vašoj knjizi?
Nemanja Stanojčić: Upravo to što sam rekao- tekst "Međuvreme" je pisan u prvom licu, u polustihu i kroz ljubavnu priču oslikava sadašnji momenat...
" Ovo nije priča u kojoj se dešava nešto bitno.
Ovde se ne događaju veliki i neočekivani obrti,
nema heroja koji spašava usnulu lepoticu i onu šaku naroda koja kopni pod jednom šljivom.
Ovde nema zlih, a dobri ne postoje. Priča se o običnim ljudima koji su ugrabili moć,
Heroji ne postoje, a šljiva se i ne pominje. Drveće ponekad ali u drugačijem kontekstu.
Onaj što je možda već i prošao, prošišao pored nas, a da mi to i ne znamo."
onu za koju kažu da promeni čoveka i o ovim drugima, koji su posrnuli jer nisu želeli moć nego život.
Ovo je obična priča u kojoj se dešava samo to, život.
***
U ČEKAONICI
"Prosvetljen i ugušen sećanjem
na ljubav daleku svetlosnu godinu i jedan dan,
onaj što sam u mislima premotavao u nedogled poput starog filma,
pedeset i dve nedelje nakon što si rekla javićeš se kroz nedelju dana.
sada sam samo dim, pepeo i sećanje.
Strplivo sedim u čekaonici smrti,
Teško je sebi oprostiti maštu i priviđenje.
Hoće li ikad prozvati moje prokleto ime?
Najteža je lekcija da vreme sa sobom
odnosi ljubav;
kao kroz noge mrtve, zaleđene rage.
Dim, pepeo i sećanje.
Gledam kroz ljude i briga me da li i oni kroz mene zure
Dim, pepeo i sećanje.
tik pre no što ti otvori vrata groba.
Sebi u bradu mrmljam uspavanku,
shvatam da nisam shvatao kako ti poezija otvori srce
Dim, pepeo i sećanje."
Shvatam da nikada nisam posedovao najveću dragocenost-
tvoju patnju.
BELGRADE ART SHOW: Kada možemo očekivati da nam se i na drugi način predstavite na Belgrade Art Show-u.. bilo kroz film, izložbu fotograija, ili pak performans?
Nemanja Stanojčić: Na nekom od narednih šou-a sigurno, očekujem da će se do tada manifestacija preseliti na Ušće ili makar u Arenu!
BELGRADE ART SHOW: Hvala ti puno, i sjajno je sarađivati sa tako talentovanim grafičkim dizajnerom, i vidimo se 07. decembra na XV Belgrade Art Show-u!
Nemanja Stanojčić: Hvala, plezir je poznavati Vas Pavle i vidimo se! (u Areni, HA!)
Dobrodošli na Belgrade Art Show, beogradsku simfoniju kulture i umetnosti.
