ĐORĐE KUZMANOVIĆ - UMETNIK

ARTIST SPOOTLIGHT

-'ĐORĐE KUZMANOVIĆ'-

U okviru umetničkog segmenta Belgrade Art Showa-a, 'ARTIST SPOOTLIGHT', sa velikom čašću i zadovoljstvom intervjuisan je Đorđe Kuzmanović, student ruskog jezika na Filološkom fakultetu Univeziteta u Beogradu, umetnik i pisac, koji se simfonijskoj publici predstavio kroz poetsku izvedbu nekoliko svojih pesama.

SYMPHONY: Đorđe zdravo.. imali smo prilike da uživamo u tvojim poetskim nastupima na Belgrade Art Show-u.. Reci nam nešto o tom iskustvu?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Moj utisak je, kao i u većini slucajeva, pozitivan. Jedno veoma prijatno iskustvo zapravo. Volim da nastupam ali ambijent kafića Sinatre pruža neko posebno zadovoljstvo. Ljudi su vrlo prijatni.. a ja druželjubiv, pa nema kraja obostranom zadovojstvu... Mada moram priznati da mi je jako drago što nisam bio sam, tj. što sam deo jednog određenog umetničkog ansambla pa samim tim internost naših šala čini isto tako jednu laganu, opuštajuću atmosferu koju verujem i da su gledaoci itekako primetili.

SYMPHONY: Koje umetnosti te privlače?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Zapravo ja još nisam pronašao svoje mesto u svetu sa obzirom na to da me sve privlači. Međutim, ako postoji jedan oblik umetnosti sa kojim bih mogao da se suočim sa puno straha i uzbuđenja to je onda drama. Volim scenu i dramske oblike, intenzivnost i živost teatra jer volim da je moja umetnost živa i energična, kao što sam i ja. Mada moram priznati da sam oduvek gajio potajnu ljubav prema plesu i baletu. Opet, pokret je živ i brz, lelujav i bezobziran što pruza određenu slobodu koju treba znati ukrotiti što ja vidim i radim u svojim pesmama. Tako da svakako scenske umetnosti bi maksimalno mogle zaokupirati moju pažnju.

SYMPHONY:. Pišeš od kada?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Ja zapravo ne mogu sa sigurnošću da kažem od kada je to počelo. Oduvek je to postojalo u nekom obliku. Ja uzgred budi rečeno ne verujem da se umetnosti međusobno razlikuju u svojoj suštini već samo u formi te stoga smatram da sam ja oduvek iznosio to nešto svoje, originalno.. samo na različite načine. Bilo da je to pisanje ili ples ili gluma ili bilo šta što je moje emocije puštalo napolje, to nešto je oduvek postojalo i uvek je želelo da postoji, bude viđeno i prihvaćeno.

SYMPHONY:. Šta su tvoje inspiracije u pisanju?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Moj pokretač je uglavnom ljubav prema jednoj osobi. Ljubavni žanr mi je najpoznatiji. Međutim svakako da pažnju obraćam i na druge motive kao sto su čovekoljublje i religija koji igraju veliku ulogu u mom shvatanju sveta. Kao humanista, jako mi je teško da zamislim svet bez čoveka i čovečanstva u opšte, te se lako upuštam u borbu sa sumnjom i prekorom prema entitetu čoveka i svemu onome što on predstavlja.

SYMPHONY: Opiši nam metaforu..'Prstena'?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Pa pesma "Prsten" je mnogo lična i karakteristicno je to da baš ta reč namerno bode oči čitaocu iako mozda i ne bi trebalo. Mozda u stvari oči bode meni da bih se setio šta za mene prsten predstavlja. Beskonačnost ili prosto bezizlaznost...

SYMPHONY: Da li... i dalje 'Bežiš'?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Ja uvek "Bežim"...

SYMPHONY: Da li je.. tvoja želja konačno...imenovana?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Pesma "Zeljo imaš li ime" je pre svega karakteristična po svojoj formi. Prvi put za svoga života sam napravio pesmu koja nije odgovarala nikakvim normama i pravilima, ni eufonijskim ni ritmičkim, a opet zvuči dobro. Ima svoj poseban ritam. Svoj neki poseban šmek. Tako sam i ja jednog dana jednostavno izašao iz svog šablona da stalno nesto hoću i stalno nesto želim i zapitao samog sebe sta ja to zaista želim? Ima li moja želja ime? Jer ako ima ime, onda postoji...

I nadam se da nikada neću saznati...

SYMPHONY: Šta je za tebe umetnost?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Kao student Filološkog fakulteta nekako osećam obligaciju da pomenem neku od definicija umetnosti koje tako besomučno bubamo do iznemoglosti. Međutim, nikada nisam bio dobar učenik pa neću biti ni sad. Za mene.. umetnost je samo govor. Govor jednog entiteta unutar nas koji želi da se pojavi, da se pokaže. Koji želi da progovori. On je sačinjen od emocija, živi negde duboko u nedrima i diše samo kada ima krila, hrani se snovima i ispija tugu. Govori direktno, nikada ne laže i povrh svega.. nikada nije tvoj neprijatelj. To je najveći prijatelj koga ćes ikada imati. To je za mene umetnost. Samo nečije pismo tebi lično, koje moze da pročita svako koga zanima a da time ne naruši ničiju intimu.

SYMPHONY: Šta misliš o Belgrade Art Show 'Symphony'?

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Mislim da je od velike važnosti da se ovakvi programi i festivali češće održavaju jer malo je mesta gde umetnici mogu da se iskažu. Smatram da svakog meseca treba da bude po jedan, a ovaj mi se specifično dopao jer je šira slika bila ljubav i ljubavna poezija. Svi pozitivni utisci definitivno.

SYMPHONY: Hvala Đorđe, pa se vidimo na sledećoj simfoniji umetnosti!

ĐORĐE KUZMANOVIĆ: Hvala Vama, daa vidimo se!